Наџак-баба је "зла, џандрљива, свадљива особа (обично женска), уопште зла, рђава женска особа." Ово објашњење дато је у великом Речнику САНУ, али на овај израз наилазимо и у дневној штампи и у многим књижевним делима. Злу и свадљиву особу често називају и наџак-чељаде, или просто наџак. Наџак налазимо и у свакодневном говору :"Што се ожени онаквим наџаком?" или "Он ти је увек био наџак."Сматра се да је овај израз настао спајањем две речи. Реч наџак означава оруђе или оружје које се користило у старо време. Такво оруђе се више нигде не користи. То је једна врста буздована која са једне стране има секирицу, а са друге маљ или чекић, тако да се могао користити у биткама, али и за тесање, цепање, па чак и за копање. Друга реч је баба, која је овде употребљена у погрдном смислу. Тако овај израз означава злу женску особу, оштроконђу која својим језиком сече и удара као наџаком. Касније је овај израз, у свом проширеном значењу (џандрљива особа) прешао и у књижевни језик, иако је турцизам који се налази у његовој основи давно заборављен.
Нема коментара:
Постави коментар