Светски дан књиге

Светски дан књиге се у свету, као и код нас, обележава 23. априла, на дан смрти два велика европска писца – Мигела де Сервантеса и Виљема Шекспира. Међутим, ова два литерарна великана заправо су само формално преминула истог датума. Сервантес 23. априла по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару, што ће рећи, 3. маја по грегоријанском.

Овај празник потекао је из Каталоније, где је први пут обележен 7. октобра 1926, на дан Сервантесовог рођења. Неколико месеци касније, писац и уредник Винсент Клавел Андрес, предложио је Званичној комори књижара и издавача Барселоне да се овај датум узме као Шпански дан књиге. Идеја је прихваћена, а датум је преиначен у 23. април четири године касније, поклопивши се са другим важним шпанским празником, који деле са нама – Дијада де Сант Хорди (Diada de Sant Jordi), тј. Светог Ђорђа или Ђурђевдан.

У Каталонији, у средњем веку, на овај дан организовани су турнири приликом којих су племићи девојкама давали руже. Данас, овај обичај и даље живи у оквиру два спојена празника – мушкарци женама поклањају цвеће, а оне њима књиге.

Но, како се овај празник проширио са Пиринејског полуострва на остатак света? Године 1995. на свом годишњем заседању Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација (УНЕСКО) у Паризу, по угледу на Шпанце, а укључивши и Шекспира у повод, овај датум бира за Светски дан књиге и ауторских права, који прихвата око 80 нација широм света. Намера УНЕСКО-а је да уз помоћ издавача, књижара, професора и осталих стручњака из области културе и комуникација подстакне на читање све слојеве друштва, a нарочито младе.

Занимљив је податак да Велика Британија, одакле је сам Шекспир, празник не слави на дан његове смрти, већ 14. марта, како се не би поклапао са Ускрсом, али и са даном националног свеца – Светог Ђорђа! Оно што су Шпанци видели као згодну прилику, Енглезима очито није одговарало.

Текст: Сташа Бајац

ЕВОЛУЦИЈА КЊИГЕ

Последњи подаци Удружења америчких издавача о продаји књига који се односе на септембар 2011. године, нимало не радују америчке књижаре. Они показују да је продаја књига за одрасле у тврдом повезу током тог месеца у односу на септембар 2010. године опала за чак 18 одсто (на 148 милиона долара), док је продаја књига у меком повезу остала на истом нивоу (111 милиона).

е-мастило у боји

С друге стране, продаја електронских књига порасла је за равно 100 одсто, са 40 милиона долара у септембру 2010. на 80 милиона у септембру ове године.

Тај тренд, односно помаму за е-књигама, добро илуструје и податак да њихов највећи продавац Амазон у свакој секунди прода десет електронских књига.

Револуција у начину израде књига, од папирних до дигиталних, одиграла се за свега неколико година. У поређењу са претходним променама током дуге историје човечанства и писања, као да се догодила у тренутку.

Биљка за све

Наиме, човек је вековима писао на папирусу, чврстом материјалу налик папиру. Он је прављен од биљке Cyperus papyrus, која расте уз обалу Нила. Висине је око 2,5 метра и изгледа као и већина водених палми: танка висока стабљика, а на врху дуги, повијени листови. Младице папируса понекад су коришћене за јело, а стабљике су употребљаване за плетење корпи, душека, ужади, сандала, па чак и чамаца, а лист је коришћен за писање, уместо оловке.

Најстарији папируси нађени су у гробници египатског фараона Нефериркаре Какаи из пете династије, који су, како се претпоставља, настали око 2400 година пре нове ере. То су углавном административна документа попут рачуна, података о порезима, као и о претходним владарима Египта. Но, научници верују да се папирус и много раније употребљавао, само чврсти докази за то нису сачувани.

Белешка на папирусу

Употреба папируса одржала се до средњег века. Падом Римског царства везе Европе са Египтом се прекидају, па је постало све теже доћи до папируса, чију улогу преузима пергамент. По легенди, један египатски фараон је око 200. године п.н.е. забранио извоз папируса из земље како би зауставио развој библиотека и писања у другим земљама. Трагајући за алтернативом, у граду Пергаму, у данашњој Турској, произведен је пергамент. Но, пергамент је ипак постојао много раније – Херодот га, на пример, помиње у својој Историји, наводећи да је у његово време писање по кожи било уобичајено.

Са мирисом коже

А пергамент то и јесте – веома истањена кожа животиња као што су козе, овце, краве… То су по правилу биле младе животиње, којима би се након клања гулила кожа и са ње одстранила длака. Кожа би се онда натезала на дрвене рамове и сушила, а након тога би је избрусили песком и изглачали каменом па потопили у уље како би постала еластична, и поново осушили.

Књиге које су прављене од пергамента писане су руком, а тако су прављене и копије – читави тиражи књига настајали су врло полако, преписивањем из једне књиге у другу.

У средњем веку пергамент је био доминантан материјал по коме се писало, али се чак и данас понекад користи – на пример, кад се прави неки важан међународни уговор за свечане прилике – мада је његова употреба нагло смањена када су настале штампарске пресе.

Мале револуције

Папир, међутим, није производ модерног доба иако је много млађи од папируса. Најстарији фрагменти папира пронађени у археолошким ископавањима датирају још из 2. века п.н.е. у Кини, али су најстарији очувани листови исписани у 2. веку, такође на двору кинеских царева. За проналазача папира обично се наводи Цаи Лун, чувени дворски евнух, мада је он заправо заслужан за унапређење процеса производње и увођење нових састојака за производњу, а не самог папира. А папир се такође прави од биљака, односно од њихових влакана која су слепљена, истањена и осушена. Мада му име етимолошки потиче од речи папирус, та два материјала су врло различита, као и њихова производња.

Зачетак модерне штампе

Када је почела масовнија производња папира, Кина је доживела малу револуцију – били су у могућности да извозе много више свиле по којој се до тада писало, а писменост је нагло почела да се развија. До 7. века папир се ширио по Азији, а онда су га открили и Арапи и, тек у 12. веку, Европљани.

Тада су и овде уследили нагло повећање писмености и развој науке. Штампање се од Јохана Гутенберга до 20. века није много променило.

Гутенберг је, наиме, у 15. веку направио металне матрице – слова од олова, која је спајао у речи и реченице. На њих је сипао мастило и онда остављао отисак на папиру. Тако је могао брзо и јефтино да штампа много примерака истог текста, направивши револуцију не само у изради књига већ и у новинарству.

е-мастило

У овом веку стигли смо до електронског папира, односно електронских књига и е-читача. Мада њихови дисплеји изгледају као обични танки монитори рачунара, они су нешто сасвим друго. Модели правих е-књига, који су намењени искључиво за читање, а не и за играње игрица, сурфовање по интернету и сличне ствари, немају класично позадинско осветљење које блешти и умара очи као код већине екрана, већ су мат, налик правом папиру из књиге.

Микрокапсуле екрана са црним и белим честицама

Слова на таквим е-читачима исписана су такозваним електронским мастилом. Оно се налази у микрокапсулама (обично пречника 0,04 мм) које чине екран и испуњене су честицама црне и беле боје. У зависности од тога да ли је на месту одређене капсуле исписано слово или не, мења се поларитет електрода које се налазе уз микрокапсулу, па црне честице избијају на површину исписујући слово, или тону ка дну, када праве белу позадину књиге.

Пошто нема позадинског осветљења екрана, у односу на друге модерне уређаје као што су таблети, е-књиге троше много мање батерије. Такође се од екрана са позадинским осветљењем разликују по својим перформансама на сунчевој светлости – док је већина таквих екрана нечитљива, електронске књиге на плажи изгледају баш као и папирне.

Но, може се рећи да су е-књиге у ствари само корице, а да би нешто могли да прочитате, потребни су вам и листови. Књиге у електронском формату купују се преко интернета и коштају много мање од папирних – обично свега неколико долара (цене су у страној валути јер е-књига на српском језику баш и нема) пошто не постоје трошкови штампе, већ се зарада дели само између аутора и трговца.

Хоће ли књига у овако привлачном и интересантном паковању изазвати бар малу револуцију у ширењу љубави према читању? Произвођачи е-читача, као и они који издају електронске књиге, веома су оптимистични. Тренутно најпродаваније издање на Амазону је роман Сузан Колинс Игре глади , следе Парничари Џона Гришама, док је на трећем месту по продаји биографија Стива Џобса, некадашњег првог човека компаније Епл.