ПРАВО СТАЊЕ У ШКОЛАМА
,,Школа хладна к’о штенара.
Пећи никад топле нису,
Мрзнемо се на хемији,
историји, земљопису.
Мрзнемо се исто тако и на математики,
А директор школска дрва шаље својој свастики.’’
Овако је пре нешто више од 100 година писао Бранислав Нушић. Нажалост, у већини школа у Србији и данас је тако. Ученици сатима седе на хладним дрвеним столицама, у 90% школа не постоји топла вода за прање руку, у 70% школа не постоји одговарајућа сала за физичко, у 30% школа не постоји одговарајући санитарни чвор. ,,Улагање у образовање’’ значи опремање школа савременим техничким средствима, значи обезбеђивање квалитетног наставног програма…
Где смо ми овде? Уџбенике препуне материјалних грешака штампа ко хоће. Семинаре наставници плаћају из свог џепа. Оне друге, наметнуте, с муком похађају само зарад бодова, а боље би одржали сијасет кориснијих семинара. И јефтиније.
Они који праве Наставни програм, нису видели школу од како су изашли из ђачке клупе. Неповезаност и неприменљивост садржаја су најкраћи опис програма, за све разреде. Основно средство за рад наставника су табла и креда. Често наставници сами купују креде у боји, а подразумева се да сами себи купују пенкала којима су обавезни да попуњавају дневник, матичну књигу и књижице.
Учитељице неретко купују свеске и бојице ученицима слабијег материјалног стања. Набрајање би трајало дуго. Одговор сваког министра просвете на ово је:,,Дуго се није улагало у школство.’’ Да ли то значи да ни неће, никад?
И за крај: улагање у образовање је и снимање различитих врста образовног програма. Њега одавно нема на државној телевизији. Али зато се наша деца преко Великог Брата уче да постану Мали Људи.
Нема коментара:
Постави коментар