ЛЕГЕНДА  О СВЕТОМ САВИ       

               

 Немања: Господе Боже, дај нам по благости твојој да доживимо још једно мушко дете које ће бити утеха душе наше, на чијој ћемо руци легавши починути

Видиш ли жено, како нам је дете кротко и чисто? Љуби сиротињу, као ретко ко, мрзи младићке песме и пијанке. Вукан је јак и напрасит, Стефан нежне природе, а Растко, нека буде утеха душе наше и мелем! Њему се највише надам! Шта ће српска земља без потомака? Србији треба владар који ће српску земљу ујединити и оснажити, од паганске вере је у хришћанску преобратити! Краљица је уснила чудан сан

                                                            

 Краљица: Уснила сам чудан сан. На пропланку шуме лежи тек рођено дете. Вуци га милују и причају му , име му је Растко, ја ћу бити мати божијег детета које ће се отргнути из нашег наручја и отићи у божју кућу. Вуци ће га штити, птице разумети његов говор, а народ ће му се клањати, и веровати у његова чуда. Кад мане руком, дажд ће у сунчани дан претварати, болне исцељивати и сиромахе спасавати! Срби ће у њега као у свога Исуса гледати, и покољења далеко испред нас, његово ће име славити! Али гле, видим једно велико брдо дим, прах, крв, и чудан знак!. Руке његове ће бити чудотворне, а реч свемоћна! Па нека тако буде!

                                                       

Ево већ му је седамнаеста година.Стефан ће наследити двор, а Растко?

Растко: Не желим да се женим! Овоземаљски пролазан живот заменићу духовним искупљењем!

 " Одбио сам царску круну и порфиру и сад ево

 Мира тражим у скромноме манастиру"

Стефан Немања: Не одбиј оца свога, родитељска реч је светиња! Души ми бола не наноси! Родитељска реч се не одбија! Треба да помажеш браћи на двору!

Растко: Моја мисија је осветљење и повратак православне вере! Српска земља мора да стекне своју веру, и да се одрекне паганске! Чека ме далек пут, у сну ми се јавио Отац наш!

У двор долази некакав калуђер, и успева да заинтересује Растка за хришћанске легенде и божији живот! Под изговором да иду у лов, Сава и калуђер одлазе у манастир.

 Калуђер: Свет трошни и приземни, у којем царују неморал, раскол тела, трошност душе и пролазност овоземаљског живота замени светачким!

 Посвети себе своме народу, избори се за српску веру и снагу нашег народа!

Сава: Из твојих уста мудрост се точи, осећам да је пут духовности мој једини! Остављам те, и бежим са тобом у манастир!

Отац Немања: Позови војводо оног калуђера да се огреје! Ред је, и ваља се! Господару, он је нестао , а нема ни вашег сина Растка!

Немања Какав је ово ужас са нама? Куд се деде дете наше?

 Војвода: Тако ми части, кунем се да ћу умирити срце твоје, и наћи дете! Кад осети глад и неудобност хладног манастира, ето га у нашем двору!

Немања: Речи ти се позлатиле, али слутим да је ово растанак родитеља и сина заувек! То је Растков пут ! Организуј потеру! Знаш колика је болест љубав родитељска према детету! Огањ који заувек гори, а не да се угасити! Ако се пожуриш, вратиш ми сина, те утешиш срце моје, а матери ослободиш душу од патње, обдарићу те богато, и имаћеш у мени увек пријатеља и добротовора!.

Отац: Ако утешиш срце моје родитељско, примићеш од нас многе части! А ако презреш и одбациш нашу молбу, знај да ће место љубави завладати непријатељство!

Српски војовода са војницима стиже у Пантелејмон. Ето га, уђе у манастир и ту је још!

Отац: Стража! Опколите га, не сме ни птица да полети из манастира!

Монаси: Хајде, донесите послужења, и нахраните путнике намирнике, долазе из далека! Ред је!

Монах кришом говори Растку да се преобуче и одене у монашку ризу!

 Војници су се пробудили и у паници вичу.

Нема господара! Почеше да ударају монахе. Говорите, где је млади принц Растко? Нико жив неће изаћи одавде док не признате!

Сава: Не чините грех, својом вољом сам отишао! Бог ме је једне ноћи позвао! То је моја заклетва и судбина! Поручите оцу, ако хоће у миру да ме посети нека дође! Жив се на двор не враћам! То је реч и заклетва Немањића! Мој пут је давно на небу записан! Ја сам од рођења слуга Свевишњи!

 Узмите ову косу и рису, па се вратите у двор и поздравите оца! Овде вам са оружјем није место! Не навлачите клетве на себе проливајући калуђерску крв!

 Растко више нисам, ни Немањић! Сава је моје, световно име!

Сава довикује војводи.

 Сава: И поручи оцу да ми опрости! Увек ме је учио да слушам своје срце и будем искрен! Спознаће и он прави пут хришћанске светлости!

Син је оставио оца самодршца, н скрхан болом, поврати се сину Сави, гоњен топлом родитељском љубављу којој праштање је врлина рече:

Сава: Овде, међу зидовима хладним, и тихим, осећам, како постајем чист, беспутан, бестелесан! Телесно је оклоп људске душе , која је најмирисније цвеће! Отац је послушао сина, младост је понекад мудрија од старости! Пред нама је велико ходочашће!

Немања: Сине, шаљем ти ово благо да имаш све што пожелиш, и живиш у раскоши! Празан је и пуст двор без тебе! Долазим да увеличам твоју жртву и остварим српски православни сан! Саградићемо манастире, раширићемо православље, посућемо полен вере, као пчелињи прах по васцелом свету!

Сава: Злато је проклето, ако није душом оплемењено! Нисам га знојем зарадио! Следићу Христов пут, дариваћу бескућнике! То је моја мисија! Господ Бог је рекао: "Ако имаш, подај сиромашноме, бићеш награђен! Великодушност је врлина, тврдичлук, горка људска мана!

Ноћу је разносио топао хлеб, када га једне ноћи разбојници нападоше. Иђаше бос од манастира до манастира!

Разбојници: Ко си ти!? Ништа од новца немаш , лице ти је плементих црта!

Сава: Подарите ми живот, и богато ћу вас даривати!

Разбојник: Спасио си нас од змије и медведа, птице те слушају, са тобом разговарају!.Ти си чудотворац!

Отац: Помилуј ме чедо, о срце моје! Ја сам све оставио, и теби једином се вратио! Шта да ти дам, што си ме од таштога света отргао, и тако се, за моју душу стараш и трудиш!

Сава је уснио чудан сан у којем му се јавио лик неког старца мудраца. Изнад његове главе је сијала звезда!

Старац: Љубиш са оцем и помажеш туђинце и убоге! Манастир сагради да буде на корист целом твом народу! Не расипај блага узалуд! Векови ће ти име помињати! Дигни из мрака незнања српске паганске душе, и просветли их православљем! То је твој завет! Нека овде изникне манастир, плод твоје љубави према Богу!

Немања: Чедо моје, метни ме на расу и положи ми камен под главу. Дошао је час растанка! Мрак је завио Србију у црно! Браћа ти се завадише око престола! Не дозволи да мржња, братеубиство направи! Помири их својом вером! Не дај да се створе два нова Каина!

 П О В Р А Т А К  У  О Т А Ч А С Т В О

Стефан се ожени бугарском принцезом, млађи брат Вукан, заплашен за будућност земље, зарати и крене својом крвљу против братске! Каин је љубио брата Авеља, али их мржња и завист завадише и учинише највећим крвницима!

 Свети Сава: Крвно сродство те обавезује, врати се у двор и измири браћу! То је твој завет мртвом оцу!

Зар брат на брата да удари!'Угри туђини да завладају нашом земљом!Морам узаврелу крв смирити, страсти и мржњу у љубав вратити! Брат на брата да удари! То ли је Србија дочекала!?

 К Р А Ј