уторак, 02. децембар 2014.

ПУТОВАЊЕ СВЕТОГ САВЕ

Светосавска представа – Путовања Светог Саве

Хор пева химну „Боже правде“
(На сцени је столица, нека мало лепша, која треба да представља престо Стефана првовенчаног. )

Наратор 1: Пред Вама је узбудљива, поучна и помало тужна прича о путовањима највећег српског Светитеља и просветитеља, принца и монаха. То није тек још једна прича о Светом Сави. То је путовање на које крећемо управо сада.

Наратор 2:
Ko рођене сестре црква и држава,
То беше у време кад Стефан и Сава,
Владаше заједно, мудро и поштено,
Tо два беху брата ал’ краљевство једно.

Дивљаху се људи и многи народи,
Како Божија рука српски народ води,
Тада Свети Сава одлучи да крене,
У град Јерусалим, све до Свете земље.


Трубадур: (држи трубу у руци .. два-тона дуне и узвикује) : Његово краљевско височанство, краљ Стефан Немањић Првовенчани!
Стефан Првовенчани: (излази на сцену са војводом, полако и достојанствено седа на престо) Тешко свуда своме без својега. Мој млађи брат је много пута по мудрости био старији и од мене и од Вукана. Када смо ратовали ја и Вукан један против другога, једино Растко – овај мислим Сава је био способан да нас помири.
Војвода: Да није њега колико би само људи погинуло
Стефан Првовенчани: Ма он је заиста имао, и још увек има силу Божију у себи.
Војвода: А како то знаш?
Стефан Првовенчани: То се мој војводо једноставно осети. Као што знам ваздух који дишем тако знам и да његова молитва пред Богом вреди пуно.
Војвода: И у Византији га веома цене
Стефан Првовенчани: Неки страни владари га поштују више него мене, и више него што су поштовали нашег оца великог жупана Немању. А није што ми је брат него заиста заслужује и част и поштовање.
Војвода: Кад он није ту и на месец дана баш се осети. Људи некако постану другачији. Када он није ту почињу сукоби и свађе. Његова вештина да помири људе је стварно изванредна. (Сава улази на сцену)
Стефан и војвода у глас: Помоз Бог Саво!
Сава: Бог вам помог’o! Бог је највећи миротворац, ја се само помало угледам на Њега.
Војвода: Читао сам и ја Свето Писмо али нисам никада успео да толико добро разумем као ти.
Сава: Бог свакоме даје да разуме колико је потребно. Мени се рецимо дешавало када читам из Светог Писма делове који говоре о Христу као да га видим на гори Таворској. Као да чујем плач Богородице када је Христос разапет. Као да видим радост на лицима апостола када је Христос васкрсао.
Војвода: Твоја прича стварно помаже да више верујемо у Бога. Твоја проповед је заиста јака.
Сава: Учим већ годинама људе науци Божијој али осећам у срцу једну празнину.
Стефан Првовенчани: Какву празнину брате? Реци шта те мучи?
Сава: Осећам празнину и недостаје ми једно место. Веома често сањам да сам тамо. Када се молим имам осећај да ће ми тамо молитва небројено пута бити јача.
Стефан Првовенчани: Где то?
Сава: У Светој земљи Палестини брате мој. У земљи где је живео Господ Исус Христос Бог и Спаситељ наш. Пошао бих тамо али ми је жао да оставим народ у овим тешким временима. Страх ме је да се нека невоља Србији не деси а ја не будем ту.
Војвода: Па ништа неће бити за месец или два.
Сава: Војводо то није путовање које траје месец дана. Пут за Јерусалим Свети град траје скоро целу годину. За такво путовање треба и доста новаца.
Стефан Првовенчани: „Куд се ђеде цар Немање благо? Седам кула гроша и дуката?“ Ти као да си заборавио на ову песму?
Сава: Нисам али...
Стефан Првовенчани: Ако треба благо да се троши, нека се троши на такав начин. Твоје молитве вреде више и од седамдесет кула блага а камоли једне године путовања! Ако немаш код себе довољно новаца ево царских ризница, за тебе су отворене.
Сава: Хвала брате.
Стефан Првовенчани: Када будеш спреман можеш одмах да кренеш и још неколико људи са собом да поведеш. Само ме једна ствар брине. Када ти одеш, шта ако племићи почну да се боре за власт како ћу их помирити, како да учиним да буду сложни?
Сава: Не брини око тога. Са тог места где идем молитве много брже стижу до Бога. У наредних неколико година нико се неће борити око власти. Само владај праведно и поштено и побеђиваћеш и даље све који ти буду противници. И овде и у Јерусалиму и у царству небеском Србија ће увек бити у мојим молитвама. За седам дана крећем
Стефан Првовенчани: Сећаш ли се како си отишао у манастир, скоро да си био дете? И одмах си чврсто знао шта желиш.
Сава: Сећам се , како се не бих сећао. То је овако било.

( окреће се према хору и почиње песма „Растко“ – Ко у дара тако позно)
Стефан Првовенчани: Па онда нека ти је срећан пут

(док хор пева песму, за то време се намешта пано на којем је икона Тројеручице и игумански штап Саве Освећеног. )


Наратор 3:
Шест векова пре доласка,
Светитеља српског Саве,
У земљи где Христос беше,
Родио се и ходио,
У молитви ту је дане,
Своје брижно проводио.
Свети Сава Освећени,
Чувар вере православне,
Пред смрт своју он објави,
Пророчанство своје јави.

Наратор 4:
Пророчанство беше давно,
Да у место православно,
Приступиће монах један,
По многоме чему вредан,
Он ће царског рода бити,
У свом срцу ће носити,
Цара Христа као круну,
Највреднијег блага пуну,
Кад тај принц и монах дође,
И кроз манастир кад прође,
Пред њега ће штап да падне,
Штап црквеног поглавара,
И тај штап ће његов бити,
Да он своју цркву ствара.
И икона Божије мајке,
Та икона светла лица,
Икона са трећом руком,
Са именом Тројеручица.

Игуман (водич): Драги посетиоци, наши ходочасници:
Манастир Светог Саве Освећеног (Мар Саба) је основао Свети Сава Освећени 485. године и још тада је назван Велика лавра. Православни манастир Светог Саве Освећеног најзначајнији је манастир јудејске пустиње. Налази се у срцу пустиње измећу Витлејема и Мртвог мора. Подигнут је на стрмој западној страни Кедронске долине. На зиду можете видети жезал- штап Светог Саве Освећеног (у том тренутку се штап откачи са импровизованог зида и пада пред ноге Светог Савe српског. )
Сава: (крсти се и љуби жезал- штап) Ох каква светиња. Овде се баш осећа благодат Божија.
Игуман: (узима у своје руке штап и враћа га на место и наставља причу): Требали смо да заменимо ове држаче, рекао сам да нису довољно јаки.
Монах из Савине пратње: Баш изгледају чврсто
Игуман: Ово би могло такође да вам буде занимљиво. То не причам баш свима али пошто сте мало ближе пришли штапу нашег светитеља мислим да би требало да вам кажем.
Сава: А шта то?
Игуман: Постоји пророчанство које је оставио Свети Сава Освећени, да ће доста година после његове смрти доћи у манастир један монах царског порекла и да ће пред његове ноге пасти штап и да њему тај штап треба да припадне.
Свети Сава и монаси из његове пратње су се само погледали зачуђено- изненађено погледали и сви у глас рекли: Па он јесте монах и јесте царског порекла.
Игуман: Заиста? (упита игуман у неверици)
Монах из пратње: Његов отац је био велики жупан а његов брат је први српски краљ!
Игуман: Опростите морам да позовем духовника овог манастира старца Зосиму.
Излази са сцене и враћа се доводећи старца
Зосима: Атанасије ми је рекао да се малопре догодило чудо! Да заиста се догодило чудо, и ја сам осетио нешто док сам се молио пре пар минута. Како се зовеш ?
Сава: Зовем се Сава.
Зосима: Нема сумње, теби треба да припадне овај жезал.
Сава: Али , то је превелика част за мене.
Зосима: Не ниси у праву, штап је сам показао код кога жели да буде. Има ипак још један део пророчанства који није познат Атанасију. Видиш ли ону икону на зиду?
Сава: Видим. То је славна икона Богородице названа Тројеручица. Још је лепша него што су ми причали о њој.
Зосима: Не само штап, него је и та икона део пророчанства (прилази зиду и скида икону). Узми ову светињу, да те штити и помаже у молитви. Бог је видео колико си упошљен у просвећивању свог народа и више ти твоје две руке нису довољне. Зато ти сада даје трећу руку Богородице Тројеручице као помоћ.
(Сава приближи икону уз своје груди и поче да је грли.)
Сава: Однећу је у манастир Хиландар. Тамо ће пружати потпору и утеху многим монасима. И биће сведок вере многих православних који буду дошли у тај наш манастир.

Хор пева
Песма Богородици- Источниче Живоносни
Наратор 5:
Тад кренуше ка Свијетој гори,
Манастиру белом Хиландару,
Путоваше дуго и полако,
Ка тој цркви и томе олтару.
И на броду када су пловили,
На сред мора кад су они били,
Уплаши се њихов капетане,
Кад угледа на мору гусаре.

Морнар: (дотрчава уплашено) Капетане, капетане! Ено иде један брод према нама.
Капетан: Какав брод?
Морнар:Разбојнички брод
Капетан:О, не. Није ваљда?
Морнар: Јесте препознао сам њихову заставу.
Капетан:Брзо позови целу посаду. Позови све путнике.
(морнар трчи по позорници и виче ) Узбуна, узбуна. (сви путници излазе на сцену)
Капетан:Пречасни оче Саво, и ви сви остали путници. У великој смо опасности. Опасност је не само по наш новац и благо. У опасности су и наши животи. Ко нема мач или сабљу, нека узме барем неки нож. Знам оне гусаре. Они су најозлоглашенији.
Монах 1: Тешко нама.
Монах 2: Ми не знамо да се боримо.
Капетан: Борити се морате, како знате и умете. То нам је једина нада.
Сава: Са нама је сила Богородице. (у том тренутку се чује ефекат грома)
Морнар: Капетане! На њиховом броду је бела застава.
Капетан:Бела застава?
Морнар:Да , бела застава.
Капетан:То је сигурно замка. Не верујте им, то су ипак гусари.
Морнар: (у рукама држи дурбин и гледа) Ено видим њиховог капетана. То заиста јесте озлоглашени Рђослав Грознић!
О не само он! (сви у паници)
Морнар:Али чекајте. Сви су на палуби ( и даље гледа) И сви у рукама имају беле заставе.
Капетан: Брзо онда и ви дајте нашу белу заставу. (узимају заставу и почињу да машу.)

Излази на сцену гусарски капетан маскиран као Џони Деп (Џек Спароу)
Гусар: (може да имитира уклетог холанђанина из Сунђер Боба) Долазим у миру. Нећемо вам нанети зла. Не верујете нам ? И нама би тешко да поверујемо. Видели смо светлост велику. Видели смо један женски лик изнад вашег брода. Била је мајка са дететом. Њена одећа је била као од злата. А поред себе је имала трећу руку.
Монаси и Сава у глас: Тројеручица!
Гусар: Шта?
Сава: Спасила нас је мајка Божија. На овом броду се налази чудотворна Богородице. Та икона се зове Тројеручица.
Гусар: Заиста , тако нешто никада нисмо осетили. Опростите нам можемо ли само да целивамо икону и поклонимо се.
Сава: Поклонићемо се заједно. ( износе икону, један монах је држи у рукама окренут према публици, поклања јој се се Сава и целива је, затим гусари и сви остали)
У тренутку када крену да целивају икону креће песма
„Знаш ли ко те љуби силно“

Оркестар свира у позадини инструментал – песма из филма „Сабирни центар“ – „Цвета трешња у планини“ http://www.youtube.com/watch?v=JFstxrSXn9M . За то време наратор говори

Наратор 6:
Кад је прошло десетак година,
Свети Сава опет се зажели,
Да још једном гроб Христов целива,
И да своју радост ту подели,
Тада Сава остарио беше,
На глави му власи побелеше,
И здравље је њему ослабело,
Али душа јача него тело,
Дух му даде снагу да путује,
Преко многих планина и мора,
Да још једном бистре воде пије,
Са Божијег чистога са извора,
У повратку разболе се јако,
И уопште не беше му лако,
Ал’ oн не хте пута прекинути,
Већ настави ка Србији право,
У Бугарској он мораше стати,
У Трнову месту хладњикавом,
Лечили га ту многи лекари,
Ниједан му здравље не подари.

Оркестар престаје, наратор се повлачи, излазе следећи на сцену.

Свети Сава седе косе лежи на једној клупи која представља самртну постељу. Поред њега су монаси из пратње и лекар.
Лекар: (забрунут израз лица) Његово стање је и даље веома критично.
Кирило: Да ли ће архиепископу Сава бити у могућности да крене бар за месец дана?
Лекар: Не могу да Вам дајем лажну наду. Покушали смо шта смо могли.
Кирило: Сигурно да се може још нешто учинити . Реците ми да није све изгубљено!
Лекар: Биће чудо ако се он још неки пут пробуди из коме.
Кирило: Ма пробудиће се знам да хоће. (скоро кроз сузе изговара монах)
Лекар: Мало је вероватно али је могуће. Имали смо састанак најбољих лекара из целе Бугарске. За многе је било чудо како је четири месеца могао да путује у таквом стању.
Кирило: Он никада није жалио себе. Несебично је себе жртвовао за друге. Тако и сада смо кренули из Цариграда није хтео да чека. Каже „не можете ви заостајати због мене, једног болесног старца“. Ех, камо среће да га нисмо послушали. Можда би му до сада било боље.
Лекар: За ову болест још увек не постоји добар лек. Он као да је био свестан тога.
Кирило: (прилази лекару и рукује се) Хвала Вам за све што сте учинили до сада.
Лекар: Хвала и Вама.

(Монах остаје сам на сцени са Савом који спава и вади из џепа књигу са молитвом , крсти се и гледа ка небу. Почиње да чита.)
Кирило: Оче Свети, Лекару душа и тела, Који си послао Јединородног Сина Свог, Господа Бога, Спаситеља нашег Исуса Христа, Који исцељује сваку болест и избавља од смрти, излечи и мене од свих мојих душевних и телесних немоћи, и оживотвори ме благодаћу Христа Твог. Јер си Ти Извор исцељења, Боже наш, и Теби славу узносимо, са Јединородним Твојим Сином и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

(Свети Сава се полако буди. Тешко подиже главу и старачким гласом говори.)

Сава: Кирило јеси ли то ти?
Кирило: Јесам учитељу. О хвала и Боже.
Сава: Приђи ближе. Издаје ме глас.
Кирило: Биће теби боље засигурно.
Сава: Немој да се бринеш за мене. Биће како мора бити.
Кирило: Учитељу , још није готово.
Сава: Знам колико је сати на сату мог живота. Своје време сам добро искористио. Створих српску Цркву, створих српску школу, помагао сам оцу, помагао сам брату у вођењу државе али једно ме још брине. Брине ме шта ће бити са Црквом у Србији када мене не буде? Брине ме шта ће бити са школом у Србији када мене не буде?
Кирило: Нас то брине још више.
Сава: А онда се сетих како добре и паметне ученике ја имам. Колико сте се трудили у свему да ме пратите? Колико сте били послушни и са колико сте љубави ступили у службу. Зато вас моје ученике шаљем као овце међу вукове. Многи ће се борити против Цркве. Многи ће се борити и против наше писмености и покушати да вас убеде да школа није битна. Не верујте им ништа и никада не одустајте. Највећа жеља моја је „да се српска сва срца сада уједине, сунце мира, љубави, да нам свима сине“. (Сава спушта главу на постељу и затвара очи)
Монаси: Не! (прилазе грле га, плачу то , то траје неколико тренутака)


Наратор 7: И тако се Свети Сава 14. Јануара 1236. године по старом календару преселио у Царство небеско. Да ли смо наставили да будемо ученици Светога Саве или смо поверовали онима који су говорили да Црква није битна и да школа није потребна? Запитајте се и добићете одговор колико сте близу пута којим је ишао први српски архиепископ, светитељ и просветитељ , Свети Сава.

Наратор 1: Драга публико стигли смо до краја нашег путовања.
Химна Светом Сави


Излазе сви на сцену и клањају се.

Нема коментара:

Постави коментар