Милица Стоилковић

ОШ“Бранислав Нушић“-Уровица

Три прасета

Ликови:

3 прасета

Лицко

Буцко

Гицко

Мама прасица

Велики, зли вук

Наратор

Прича

Наратор(чита): Некада давно, на рубу јасенове шуме, расла су три мала прасета: Лицко, Буцко и Гицко. Највише су волели да по цео дан играју и певају своју омиљену песмицу.

Прасићи се појављују, играју и певају у глас: Ко се боји вука још, три за грош, три за грош. Вука се не бојим ја, тра-ла-ла-ла...

Наратор(чита): Када су порасли дошло је време да се осамостале и саграде властити дом.

Мама прасица(маше и брише сузе): Синчићи моји, испраћам вас у свет, пазите једни на друге. Помажите се и чувајте се великог, злог вука, он увек вреба из шуме.

Наратор(чита):Прасићи су отишли од своје маме и пошто су били јако блиски почеше да граде своје куће један поред другог.

Лицко(усхићено): Знам, саградићу кућу од сламе. Тако ћу завршити први и остаће ми довољно времена за игру и песму.

Лицко(окреће се Буцку): Буцко, од чега ћеш ти саградити кућу?

Буцко: Моја ће кућа бити од прућа, саградићу је исто тако брзо као и ти, онда ћемо заједно моћи да играмо и певамо.

Лицко и Буцко(у глас): Ко се боји вука још, три за грош, три за грош. Вука се не бојим ја, тра-ла-ла-ла...

Гицко(прекида са радом на својој кући): Ваше куће неће бити добре, ни издржљиве, када пада киша бићете мокри, када дува ветар биће вам хладно. Зато ја моју кућу градим од цигле, имаћу димњак и унутра ћу палити ватру и увек ће ми бити топло.

Буцко и Лицко се углас смеју Гицку и кажу: Само губиш време, напољу је топло, мораш мало више да певаш и играш са нама.

Наратор: Почеше са градњом кућица. Први је завршио Лицко, који поче да игра и пева, а затим му се придружи Буцко који заврши своју кућицу од прућа.

Лицко и Буцко(певају): Ко се боји вука још, три за грош, три за грош. Вука се не бојим ја, тра-ла-ла-ла...

Наратор: Тако су гласно певали, док је Гицко завршавао своју кућицу од цигле, да је сва та бука и граја привукла пажњу вука из шуме.

Вук: Шта се то по цео дан чује, лупњава, песма и игра. Не могу да спавам, а јако сам гладан.

Наратор: Вук се полако приближавао месту одакле се чула сва та бука. У гледао је прасиће који су играли и певали и брзо потрча према њима.

Вук: Данас ћу се најасти прасетине, а пошто неће бити галаме моћи ћу мирно да спавам.

Лицко и Буцко: Страшни вук, бежимо у наше куће, оне ће нас заштити.

Наратор: Обојица уђоше у кућу од сламе. Цела се тресла заједно са њима од страха.

Вук: Више не певате и не играте, бићете добар ручак.

Вук(задихано): Ја дуваћу и дуваћу и срушићу вам кућу. Ауууууууууу...

Наратор: Прасићи се још више уплашише и отрчаше у кућу од прућа.

Буцко и Лицко: Кућа од сламе није издржала, али ова хоће. Нећемо постати ручак великом, злом вуку.

Вук: Ја дуваћу и дуваћу и срушићу вам кућу. Ауууууууууу...

Наратор: И ова кућа би срушена једним вуковим дувањем. Прасићи се у хистеричном бегу упутише према кући најпаметнијег брата.

Буцко и Лицко: Отварај, Гицко, јури нас зли вук.

Гицко: Брзо, уђите у моју кућу. Она је од цигле, вук јој неће моћи ништа.

Наратор: Уморан вук дође и до треће куће, стаде испред врата и поче да дува, страшно, најјаче што може.

Вук: Ја дуваћу и дуваћу и срушићу вам кућу. Ауууууууууу...

Наратор: Иако је вук дувао најјаче што може ништа се није дешавало, кућа је остала да стоји. Вук проба поново...

Гицко: Нећеш моћи да је срушиш, моја је кућа јака. Био сам вредан и хтео сам да направим право склониште од тебе вуче, видиш да сам успео.

Вук: Видим димњак, попећу се на кров и кроз њега ући у кућу.

Гицко: Брзо, вук је на крову, заложимо ватру, то ће нас спасити.

Наратор (док се вук чује у позадини како кука од болова): Вук је тако јако пао на ватру, да је сав у боловима истрчао из куће, побегао у шуму и никада се више није вратио на место где су прасићи саградили своје куће.

Лицко и Буцко: Био си у праву, Гицко. Били смо праве ленштине, само смо на игру и песму мислили.

Гицко: Нисте ме слушали, јер сте хтели песму и игру, али сада знате да је боље све задатке ваљано и на време завршити, а онда остаје времена за све. Нека вам је ово за наук. Помоћи ћу вам да саградите нове куће, али овог пута како треба.

Наратор: И поново се кроз шуму чула добро позната песма...

Гицко, Буцко и Лицко: Ко се боји вука још, три за грош, три за грош. Вука се не бојим ја, тра-ла-ла-ла...