Predstava za 8. mart

Зорица Ивановић, професорка Српског језика и књижевности

ПАРАЋИН

Један обичан дан у животу сваке маме

Улоге:

Мама - Слађа

Тата - Саша

Никола, дете 1, предшколац

Милица, дете 2, други разред

Невена, дете  3, тинејџер

Ученик који носи  транспаренте:

транспаренти написани на картону:

1.ЈЕДАН ОБИЧАН ДАН У ЖИВОТУ СВАКЕ МАМЕ

 2. ЈЕДАН НЕОБИЧАН ДАН У ЖИВОТУ СВАКЕ МАМЕ

Пубика, сва остала деца

ПРВИ ДЕО

Улази ученик са 1. транспарентом и показује га  публици

ЈЕДАН ОБИЧАН ДАН У ЖИВОТУ СВАКЕ МАМЕ

/Звони сат, рано јутро 6 сати. У кревету  спавају мама и тата. Тата хрче, а мама вади вату из ушију  коју је ставила да га не чује. Мама устаје,  гаси сат и  на прстима  излази из спаваће собе.  Улази у кухињу, неочешљана,неумивена почиње да спрема доручак: гледа у папир где су јој деца и муж оставили поруџбине за доручак./

Мама /прича за себе док ради/: Никола хоће кајгану, помфрит и  мало двопека. Милица једе мусли са  јогуртом , а банану ће понети у школу, Невена неће да доручкује јер има, забога, 35 килограма. Саша би сланину са јајима и павлаком /гледа у фирижидер и  увиђе да нешто недостаје/. Где да му  нађем сланину? Нема више ни павлаке!   Пробудиће се за пола сата а    у фрижидеру нема ни капи млека. /Облачи јакну, узима цегер и журно излази из стана. Враћа се натоварена флашама млека, јогурта, вире  празилук и  купус из торбе. Вади намирнице и  спрема доручак.  Кад је доручак готов, приближава се  спаваћим собама своје деце и буди их./

МАМА: Никола, хајде, сине, устани, време је за  вртић!

Никола: Што ме будиш тако рано? /нећка се, окреће, неће да устане/ Боли ме нешто стомак, је л,  могу данас да не идем у  вртић? Јаооооо, што ме боли тиба! /глуми и испод ока гледа како ће  мама да реагује/

Мама: Али, Никола, ја морам на  посао, тата  ради, а   сестрe ће  ти бити у школи, с ким ћеш бити целог дана?

Никола /живнуо је/: Гледаћу Бакугана, играћу игрице на компјутеру! Молим те, мамице! /болећиво је гледа/.

Мама: А, не може, мораш у вртић, видим да ти је сасвим добро!

Никола /кука  на сав глас/: Јаооооооо, што ме боли глава!

Мама: Зар те није болео стомаk  малочас?

Никола /заборавио је  шта је слагао/: Да /збуњено/. У ствари сад ме све боли! Јаооооооо!

Мама /попушта, смеје се и милује га по глави/: Добро, нека ти буде. Остани, али да ниси пипнуо  ниједан прекидач, не укључуј пеглу, не дирај електрични шпорет!

Мама одлази у Миличину и Невенину собу. Разбацане ствари су свуда, скупља их и буди у исто време/

Мама: Милице, Невена, хајде, устајте, закаснићете у школу.

Милица: Не дижи ту ролетну, сунце ми бије право у очи. Како мислиш да устанем када сам на фејсбуку била до  четири сата? Уморна сам од оноликог дописивања! Ти си заспала у  12 и  норамално је да сад будеш одморна! /покрива се јастуком и наставља да спава/

Мама: Невена, устани, имаш данас  писмени задатак из српског језика, не смеш да касниш!

Невена: Ко још данас брине за писмени из српског језика. Скинула сам све са интернета и пребацила у телефон. Док она попуњава дневник, све ћу да препишем. Ти си школу завршила када није било помоћи технологије. Ево шта значи мени телефон! /маше телефоном испред маме/

Мaма: Тај твој телефон је коштао као цела машина за веш! Невена, устај или да те поспем   водом!

/Мама одлази да буди мужа. Тата хрче, раширен је на кревету. /

Мама: Саша, устани, већ је 7 сати. Ако још који минут будеш спавао, нећеш стићи да доручкујеш! Хлади ти се сланина са јајима. /Tата не реагује. Мама излази и доноси тањир са сланином и  потура му под нос, тада тата почиње да се буди./

Тата: Шта радиш, Стево? Који је данас дан? Зашто нису испоштовани рокови?/Бунца, замишља да је на састанку/ Ја се томе противим, где је тај рачун, фактура касни, пријавићу те генералном директору!

Мама: Саша, ниси у предузећу, ни на састанку! Код куће си  већ  5 сати! /Загледа му у лице/ Ја сам ти жена, зар си заборавио, кажем – жена,  С-л-а-ђ-а !/сриче слово по слово/.

Тата /трља очи и коначно схвата да је код куће/: А, да, нешто сам расејан, много  сам ноћас радио, данас  имамо управни одбор, финансијска инспекција  ми задаје главобољу! /окреће се док седи у кревету/ Где су ми  чарапе?/Мама држи  сву гардеробу у руци и додаје му је кад он жатражио/ Где ми је кошуља?/додаје/ Где ми је сако? /додаје/ Где ми је.../заустио је да каже, а она му додаје и пре него  што заврши реченицу – кравату/.

Ускоро сви устају и седају за сто. Једу ужурбано, а мама их све време служи, додаје  им храну.

Никола: Нећу ово  млеко, има кајмак! /Мама скида кајмак са млека/

Милица: Двопек ти је мало загорео! Мама, што ниси пазила! /Мама струже  загорели део с двопека/

Невена: Зашто ниси купила  „лаки“ јогурт без масноћа! Је л, ти видиш колико сам дебела?  /треба да је игра изузетно мршава девојчица/

Тата / Једе и гледа у неке папире које је донео с посла/: Слађо, где ми је завршни рачун? Сад је овде био, не могу да идем на посао без њега? Нађи ми  и фасциклу са обрачуном за последње две године  рада. Спреми ми торбу и мантил, не смем да касним. /Ужурбану узима све што је она нашла и излази, а онда се враћа зато што је нешто заборавио/: Где су ми возачка и саобраћајна дозвола?! /она их вади из фиоке ормара и даје му/Зашто си их ставила у фиоку? Не померај моје ствари!

Мама /зачуђено/: Саша, нашла сам их синоћ у купатилу!

Тата: /збуњен, али не жели да призна да није у праву/: У купатилу, па шта, тамо стално улазим и зато сам их ставио да се сетим где су ми!!! /полази, па се враћа још једном/ Нађи ми одмах каиш! Падоше ми панталоне! /док она тражи каиш, он гунђа/ Па да, сав сам се усукао, црни Саша, само радиш!/говори сам себи, пипа се за стомак да покаже да је смршао/

Мама: Ево ти каиш, само да знаш био је у  шпајзу! /намерно му то каже помало ликујући/

Тата одлази на посао. За њим крећу деца остављајући сто у хаосу. Остаци хране, одгурнуте столице.

Невена: Мама, дај ми  1000 динара?

Мама: Невена, није ли то много? Шта ће ти толики новац?

Невена:  Па зар ја у овој кући ништа не привређујем? Од чега  да живим? Знаш ли колико данас ММС и СМС порука треба да пошаљем, а и после школе нас десеторо идемо у  ГОЛД  на колаче . Нећу пред другарицама да испаднем циција!/Мама јој даје новац и она одлази./

Милица: Мама, где мије свеска за Природу и друштво? /мама је вади испод саксеје за цвеће/ Баш чудно, само да знаш ја је нисам тамо ставила. Нађи ми и  књигу за Српски језик! /мама је вади испод кревета/ Баш чудно, ја је нисам пипнула пет дана!/ збуњено зато што је признала мајци да није ни учила/Учила сам из свеске! /пакује књиге у ранац/Јаоооо! Па данас имам ликовно! Где сад да нађем крпице?! Учитељица нам је рекла да донесемо 4 врсте  крпица!

Мама: Зашто ми то, Милице, ниси јуче рекла? Где  сада да нађем крпице? Милице, треба и ја да кренем на посао, ево већ касним! Све сам флекице на ципелама поломила трчећи кроз град!

Милица /као да се сетила нечег/: Баш ти је  леп дезен те  кућне хаљине! Хајде,  цепни ми мало од рукава!

Мама: Е, сад је доста, нећу да цепам хаљину!

Милица /убеђује је/: Само да знаш данас учитељица оцењује све радове: и овај који ћемо данас радити и оне које смо до сада радили! Јаооооо! Па ја немам онај цртеж обојен воденим бојама! Пропала сам! Само да знаш да ћу због тебе да добијем јединицу! Мама, ја ћу да се обувам, а ти га  зачас обој, Важи, мамице моја лепа!/улагује се/

Мама: Како немаш цртеж? Инфаркт ћу да добијем од вас! Да цепам хаљину, да бојим цртеж! /ипак цепа  рукав, узима водене боје и боји цртеж/ Ево, готов је, носи га!

Милица: Али, боја цури са њега, још је све влажно!  Баш видим да нећеш да ми помогнеш! Какву ја мајку имам, боље рећи ја мајку и немам! /почиње кобајаги да плаче/

/Мама узима фен и њиме суши цртеж. Даје јој цртеж и Милица одлази. Мама остаје сама, рашчупана, навлачи ципеле, облачи јакну, чешља се у трку, маже уста на вратима и ужурбано одлази./

ДРУГИ ДЕО

Улази ученик са 2. транспарентом и показује га  публици  Један необичан дан у животу сваке маме

Један необичан дан у животу сваке маме

Мама лежи у кревету, звони сат, она се буди окружена мужем и децом. Муж држи кафу у руци:

Тата: Добро јутро, љубави! Изволи кафицу за добро јутро!

Никола: Мама, ја сам доручковао и обукао се. Тата ће ме одвести у вртић.

Милица: Мама,  опрала сам судове и нахранила папагаја и крећем у школу. А да, склопила сам онај веш и ставила  све у орман!

Невена:   Јуче ти нешто није било добро, па сам решила да ти данас  помогнем око ручка. Нисам потрошила све оне паре што си ми јуче дала и  решила сам да купим за  ручак шампите! Ти, мама, волиш шампите, је л, да?

Тата: Слађо,  после посла иди до фризера, а  ево ти и мало пара, купи неку крпицу. Хтео сам ја  да ти нешто купим, али увек промашим  број!  Буди спремна око  8 вечерас зато што те водим у позориште!

/Мама седи рашчупана у кревету и не може да верује шта  чује од своје размажене породице. Гледа у публику  и тражи од њих одговор. Штипа се за образе да види да не сања можда, маше руком испред очију, пипа их за рукав да види да ли су стварни./

Мама: Ма шта ја то чујем! Сањам ли један леп сан из кога ћу се ускоро пробудити? Да ли је овај пријатни човек стварно мој муж? Где су она размажена деца? Да нисам умрла и отишла у рај?!

Публика, коју чине остала деца, углас одговара: Данас је Дан жена, 8. март! Тог дана је свако љубазан према женама!

Мама:  Драга  моја децо  и остала публико, није довољно бити према   мајкама и женама    љубазан и фин само једног дана у години. Оне се безрезервно  сваког дана труде да вам помогну да порастете и постанете  добри  људи. Оне су ваш најчвршћи ослонац . Иако им понекад понестане снаге да се боре  са животом, поштујте их зато што су вам га оне дале.  Сваки дан   у години требало би да буде вашим мајкама баш као и овај необичан дан, 8. март, Дан жена!

КРАЈ