недеља, 11. мај 2014.

Потресна прича једне наставнице



                Звала се госпођа Нада. Првог дана школске године у петом разреду испричала је једну лаж. Попут већине наставница, рекла је својим ученицима да их све подједнако воли. Али, то је немогуће јер је у првој клупи седео дечак по имену Марко. Госпођа Нада је посматрала Марка прошле године и приметила да се не игра са другом децом, да му је одећа неуредна и да се не купа редовно. Марко је умео да буде јако неугодан. Дошло је до тога да је госпођа Нада волела да Марку пише дебеле масне јединице хемијском оловком на његовим задацима.
                У школи где је госпођа Нада радила, наставник је на крају године био дужан да пре него што напише своје мишљење о ученику, прочита шта су други наставници претходних година писали о њему. Госпођа Нада је оставила Марков извештај за крај. Када га је прочитала доживела је велико изненађење.
                У првом разреду је писало- „Марко је бистро дете и увек се смеје. Уредан је и увек се смеје. Право је задовољство познавати га.“ У друго разреду је писало- „Марко је одличан ученик, сви га воле, али има проблема код куће јер му је мајка неизлечиво болесна.“ У трећем разреду -„ Тешко је поднео смрт своје мајке. Труди се колико може, али његов отац уопште не обраћа пажњу и  ако се нешто не промени то ће се лоше одразити на њега.“ У четвртом разреду -„ Марко се повукао у себе и не показује интерес за школу. Нема много пријатеља и понекад спава на часу.“ Госпођа Нада је схватила у чему је проблем и постидела се. Још је горе било када су јој ученици донели новогодишње поклоне увијене у украсне папире, сви осим Марка који је свој поклон донео неспретно умотан у обичну папирну кесицу. Госпођа Нада је уз велики напор отворила његов поклон између свих осталих.
Нека деца су се почела смејати када је открила огрлицу од пластичне имитације камења од којих су неки недостајали, као и до пола испражњену бочицу парфема. Утишала је дечју грају тако што је рекла да је огрлица предивна и ставила је око врата, а парфем ставила на руку. Марко је остао последњи после школе да би јој рекао: "Наставнице, данас сте мирисали као некада моја мајка." Пошто су деца отишла, плакала је скоро сат времена. Од тог дана престала је предавати деци. Уместо тога, почела је да их учи. Госпођа Нада је пажњу усредсредила на Марка. Како је радила са њим тако је живнуо. Што га је више подстицала, брже је напредовао. На крају године, Марко је постао једна од најбољих ученика у разреду. Поред тога што је слагала да подједнако воли сву децу, Марко је постао њен омиљени ученик. Следеће године је пронашла Маркову поруку да је она најбоља наставница коју је имао у животу.
Шест година је прошло пре него што је добила поруку од Марка. Написао јој је да је завршио средњу школу, али да је она и даље његова најбоља наставница. После четири године, добила је још једно писмо да му је понекад било тешко, али да је завршио факултет са најбољим оценама. Уверавао је госпођу Наду да је она и даље најбољи наставник којег је имао у животу. Писмо је било потписано са дипломирани инжењер.
Али, овде није крај приче. Стигло је још једно писмо тог пролећа. Марко је рекао да је упознао једну девојку и да ће се венчати. Отац му је преминуо и желео би да госпођа Нада седи тамо где је предвиђено масто за младожењину мајку. Госпођа Нада је пристала и наравно, ставила је ону огрлицу и парфем. На венчању су се загрлили и Марко јој је шапнуо: „Хвала, госпођо Надо, што сте веровали у мене. Хвала вам што сте учинили да се осећам посебним и да могу постићи нешто у животу.“
Госпођа Нада је са сузама у очима рекла Марку: „Грешиш, ти си тај који је мени помогао да постигнем нешто у животу, пре тебе нисам знала како да учим друге.“

   

субота, 3. мај 2014.

Očistimo svet






Clean Up the World - „Očistimo svet“ je organizacija koja ima za cilj zaštitu okoline, podržava  kampanje koje nadahnjuju i osnažuju zajednice širom sveta. Od prve kampanje koja ja pokrenuta 1993 godine, poboljšanje se postiže zahvaljujući naporima milionima  volontera širom sveta. U akciju je trenutno uključeno oko 35 miliona volontera iz 130 zemalja svake godine.
„Očistimo svijet“ - Clean Up the World je jedna od najvećih ekoloških kampanja u svetu, ona je ujedno međunarodni projekаt zaštite životne sredine zamišljen da ujedini društva širom sveta u jednoj akciji, kako bi iskazali brigu za našu  životnu sredinu. Aktivnostima čišćenja građani mogu istovremeno da ostvare i trenutne rezultate (čišćenje određene lokacije) i trajne promjene u svojim lokalnim sredinama. UNEP pomaže promociju kampanje Clean Up World i potiče učešće  kroz svoje mreže.


Aktivnosti Clean Up World zajednice uključuju:
Recikliranje
Sađenja drveća  
Edukativne  kampanje
Čišćenje i očuvanje voda
Takmičenja
Izložbe


Међународни дан дечје књиге



Међународни дан дечје књиге у целом свету се обележава 2. априла од 1967. године у спомен на рођење писца Ханса Кристијана Андерсена. Дански књижевник, рођен 2. априла 1805. године, познат је као ”краљ бајки”. Сва деца света знају за његове приче: ”Ружно паче”, ”Снежна краљица”, ”Принцеза на зрну грашка”, "Девојчица са шибицама”… Андерсенова дела су преведена на више од 80 језика и била су надахнуће за стварање многих позоришних и балетских представа, филмова, скулптура и слика. Више од 150 прича за децу чине га једним од највећих фигура светске књижевности.
Међународни одбор за дечију књигу The International Board on Books for Young People (IBBY), обележава овај дан широм света да би се деца подстакла на читање. Међународни одбор за дечију књигу је међународна непрофитна организација институција и појединаца из целог света који спајају децу и књиге. Ова организација је основана у Цириху, 1953. године, а њена мисија је:•промоција међународног разумевања кроз дечије књиге,•пружање прилике свој деци света да имају приступ књигама високих литерарних и уметничких стандарда,•објављивање и дистрибуција квалитетних дечијих књига, нарочито у земљама у развоју,•подстицање истраживачког и научног рада у области дечије књижевности.IBBY има више од 70 земаља чланица, а сваке друге године додељује награду ”Ханс Кристијан Андерсен” за посебан допринос промоцији дечије књиге на подручју писања и илустрације. Ова награда се често назива ”Мали Нобел”.Постоји и Српска секција. IBBY-ја и њени циљеви су популарисање читања, подстицање стваралаштва за младе, проучавања и издавања књижевности за децу, обележавање значајних јубилеја и Међународног дана књиге за децу у Србији. Сваке године једана од чланица IBBY-ја је спонзор и одређује тему и постер за обележавање Дана. Ове године то је Естонија, тема је ”Књиге подсећају”, ”The Book Remembers”, јер књиге могу бити драгоцен извор за историју. Књиге нас подсећају на време у ком су настале.
 Друштво школских библиотекара Србије препоручује библиотекарима и наставницима (српског језика, старних језика, историје, ликовне културе…) да Међународни дан дечије књиге обележе у школској и општинској библиотеци током априла кроз различите активности:•часови у библиотеци на тему књига које подсећају на живот у нашој земљи и окружењу кроз историју, читање одломака, разговор о књизи и пероду који описује,•читање литераних радова ученика у вези са овим књигама,•изложба ђачких ликовних радова у вези са тим књигама,•ликовне и креативне радионице (израда сликовница и писање бајки),•сусрет са писцима и илустарторима,•читање бајки и прича,•драматизација бајке и извођење представе,•писање чланка за школски лист или вести за сајт школе о обележавању Међународног дана дечије књиге,•израда топ-листе најчитанијих књига у току школске године,•писање приказа омиљене дечије књиге и препорука вршњацима те књиге,•дружење са децом из других школа и разговор о омиљеним књигама,•све остале активности којима се подстичу деца на читање књига.
Извор Друштво библиотекара Србије

Светски дан поезије







Ор­га­ни­за­ци­ја ује­ди­ње­них на­ци­ја за про­све­ту, на­у­ку и кул­ту­ру-УНЕ­СКО, 1999. го­ди­не про­гла­си­ла је 21. март за Свет­ски дан по­е­зи­је, ко­ји се од та­да обе­ле­жа­ва ши­ром све­та, а при­хва­ћен је и у Ср­би­ји. 

Циљ је да се ода при­зна­ње на­ци­о­нал­ним, ре­ги­о­нал­ним и ин­тер­на­ци­о­нал­ним по­ет­ским по­кре­ти­ма, кроз про­мо­ви­са­ње и под­сти­ца­ње чи­та­ња, пи­са­ња, об­ја­вљи­ва­ња и про­у­ча­ва­ња по­е­зи­је ши­ром све­та. Овај дан осми­шљен је с на­ме­ром да се јав­ност под­се­ти на сна­гу и ва­жност пе­снич­ке ре­чи, ко­ја је на мар­ги­ни дру­штве­ног ин­те­ре­со­ва­ња, а та­ко­ђе и да се по­др­жи је­зич­ка ра­зно­ли­кост.

петак, 2. мај 2014.

Светски дан књиге





Светски дан књиге се у свету, као и код нас, обележава 23. априла, на дан смрти два велика европска писца – Мигела де Сервантеса и Виљема Шекспира. Међутим, ова два литерарна великана заправо су само формално преминула истог датума. Сервантес 23. априла по грегоријанском, а Шекспир по јулијанском календару, што ће рећи, 3. маја по грегоријанском.
Овај празник потекао је из Каталоније, где је први пут обележен 7. октобра 1926, на дан Сервантесовог рођења. Неколико месеци касније, писац и уредник Винсент Клавел Андрес, предложио је Званичној комори књижара и издавача Барселоне да се овај датум узме као Шпански дан књиге. Идеја је прихваћена, а датум је преиначен у 23. април четири године касније, поклопивши се са другим важним шпанским празником, који деле са нама – Дијада де Сант Хорди (Diada de Sant Jordi), тј. Светог Ђорђа или Ђурђевдан.
У Каталонији, у средњем веку, на овај дан организовани су турнири приликом којих су племићи девојкама давали руже. Данас, овај обичај и даље живи у оквиру два спојена празника – мушкарци женама поклањају цвеће, а оне њима књиге.
Но, како се овај празник проширио са Пиринејског полуострва на остатак света? Године 1995. на свом годишњем заседању Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација (УНЕСКО) у Паризу, по угледу на Шпанце, а укључивши и Шекспира у повод, овај датум бира за Светски дан књиге и ауторских права, који прихвата око 80 нација широм света. Намера УНЕСКО-а је да уз помоћ издавача, књижара, професора и осталих стручњака из области културе и комуникација подстакне на читање све слојеве друштва, a нарочито младе.
Занимљив је податак да Велика Британија, одакле је сам Шекспир, празник не слави на дан његове смрти, већ 14. марта, како се не би поклапао са Ускрсом, али и са даном националног свеца – Светог Ђорђа! Оно што су Шпанци видели као згодну прилику, Енглезима очито није одговарало.
Текст: Сташа Бајац







ЕВОЛУЦИЈА КЊИГЕ
Последњи подаци Удружења америчких издавача о продаји књига који се односе на септембар 2011. године, нимало не радују америчке књижаре. Они показују да је продаја књига за одрасле у тврдом повезу током тог месеца у односу на септембар 2010. године опала за чак 18 одсто (на 148 милиона долара), док је продаја књига у меком повезу остала на истом нивоу (111 милиона).
е-мастило у боји
С друге стране, продаја електронских књига порасла је за равно 100 одсто, са 40 милиона долара у септембру 2010. на 80 милиона у септембру ове године.
Тај тренд, односно помаму за е-књигама, добро илуструје и податак да њихов највећи продавац Амазон у свакој секунди прода десет електронских књига.
Револуција у начину израде књига, од папирних до дигиталних, одиграла се за свега неколико година. У поређењу са претходним променама током дуге историје човечанства и писања, као да се догодила у тренутку.
Биљка за све
Наиме, човек је вековима писао на папирусу, чврстом материјалу налик папиру. Он је прављен од биљке Cyperus papyrus, која расте уз обалу Нила. Висине је око 2,5 метра и изгледа као и већина водених палми: танка висока стабљика, а на врху дуги, повијени листови. Младице папируса понекад су коришћене за јело, а стабљике су употребљаване за плетење корпи, душека, ужади, сандала, па чак и чамаца, а лист је коришћен за писање, уместо оловке.
Најстарији папируси нађени су у гробници египатског фараона Нефериркаре Какаи из пете династије, који су, како се претпоставља, настали око 2400 година пре нове ере. То су углавном административна документа попут рачуна, података о порезима, као и о претходним владарима Египта. Но, научници верују да се папирус и много раније употребљавао, само чврсти докази за то нису сачувани.
Белешка на папирусу
Употреба папируса одржала се до средњег века. Падом Римског царства везе Европе са Египтом се прекидају, па је постало све теже доћи до папируса, чију улогу преузима пергамент. По легенди, један египатски фараон је око 200. године п.н.е. забранио извоз папируса из земље како би зауставио развој библиотека и писања у другим земљама. Трагајући за алтернативом, у граду Пергаму, у данашњој Турској, произведен је пергамент. Но, пергамент је ипак постојао много раније – Херодот га, на пример, помиње у својој Историји, наводећи да је у његово време писање по кожи било уобичајено.
Са мирисом коже
А пергамент то и јесте – веома истањена кожа животиња као што су козе, овце, краве… То су по правилу биле младе животиње, којима би се након клања гулила кожа и са ње одстранила длака. Кожа би се онда натезала на дрвене рамове и сушила, а након тога би је избрусили песком и изглачали каменом па потопили у уље како би постала еластична, и поново осушили.
Књиге које су прављене од пергамента писане су руком, а тако су прављене и копије – читави тиражи књига настајали су врло полако, преписивањем из једне књиге у другу.
У средњем веку пергамент је био доминантан материјал по коме се писало, али се чак и данас понекад користи – на пример, кад се прави неки важан међународни уговор за свечане прилике – мада је његова употреба нагло смањена када су настале штампарске пресе.
Мале револуције
Папир, међутим, није производ модерног доба иако је много млађи од папируса. Најстарији фрагменти папира пронађени у археолошким ископавањима датирају још из 2. века п.н.е. у Кини, али су најстарији очувани листови исписани у 2. веку, такође на двору кинеских царева. За проналазача папира обично се наводи Цаи Лун, чувени дворски евнух, мада је он заправо заслужан за унапређење процеса производње и увођење нових састојака за производњу, а не самог папира. А папир се такође прави од биљака, односно од њихових влакана која су слепљена, истањена и осушена. Мада му име етимолошки потиче од речи папирус, та два материјала су врло различита, као и њихова производња.
Зачетак модерне штампе
Када је почела масовнија производња папира, Кина је доживела малу револуцију – били су у могућности да извозе много више свиле по којој се до тада писало, а писменост је нагло почела да се развија. До 7. века папир се ширио по Азији, а онда су га открили и Арапи и, тек у 12. веку, Европљани.
Тада су и овде уследили нагло повећање писмености и развој науке. Штампање се од Јохана Гутенберга до 20. века није много променило.
Гутенберг је, наиме, у 15. веку направио металне матрице – слова од олова, која је спајао у речи и реченице. На њих је сипао мастило и онда остављао отисак на папиру. Тако је могао брзо и јефтино да штампа много примерака истог текста, направивши револуцију не само у изради књига већ и у новинарству.
е-мастило
У овом веку стигли смо до електронског папира, односно електронских књига и е-читача. Мада њихови дисплеји изгледају као обични танки монитори рачунара, они су нешто сасвим друго. Модели правих е-књига, који су намењени искључиво за читање, а не и за играње игрица, сурфовање по интернету и сличне ствари, немају класично позадинско осветљење које блешти и умара очи као код већине екрана, већ су мат, налик правом папиру из књиге.
Микрокапсуле екрана са црним и белим честицама
Слова на таквим е-читачима исписана су такозваним електронским мастилом. Оно се налази у микрокапсулама (обично пречника 0,04 мм) које чине екран и испуњене су честицама црне и беле боје. У зависности од тога да ли је на месту одређене капсуле исписано слово или не, мења се поларитет електрода које се налазе уз микрокапсулу, па црне честице избијају на површину исписујући слово, или тону ка дну, када праве белу позадину књиге.
Пошто нема позадинског осветљења екрана, у односу на друге модерне уређаје као што су таблети, е-књиге троше много мање батерије. Такође се од екрана са позадинским осветљењем разликују по својим перформансама на сунчевој светлости – док је већина таквих екрана нечитљива, електронске књиге на плажи изгледају баш као и папирне.
Но, може се рећи да су е-књиге у ствари само корице, а да би нешто могли да прочитате, потребни су вам и листови. Књиге у електронском формату купују се преко интернета и коштају много мање од папирних – обично свега неколико долара (цене су у страној валути јер е-књига на српском језику баш и нема) пошто не постоје трошкови штампе, већ се зарада дели само између аутора и трговца.
Хоће ли књига у овако привлачном и интересантном паковању изазвати бар малу револуцију у ширењу љубави према читању? Произвођачи е-читача, као и они који издају електронске књиге, веома су оптимистични. Тренутно најпродаваније издање на Амазону је роман Сузан Колинс Игре глади , следе Парничари Џона Гришама, док је на трећем месту по продаји биографија Стива Џобса, некадашњег првог човека компаније Епл.






четвртак, 1. мај 2014.

Dan bez duvanskog dima








Obeležavanje 31. januara posvećeno je pasivnom pušenju koje predstavlja nevoljno i prinudno ili prisilno udisanje duvanskog dima, za razliku od aktivnog pušenja koje je samovoljno. Rizik od oboljevanja usled delovanja štetnih sastojaka duvanskog dima postoji i kod aktivnih i kod pasivnih pušača.
Zapaljena cigareta koja se ne puši gori na nižoj temperaturi, što dovodi do slabijeg sagorevanja i samim tim prljavijeg vazduha nego kada se uvlači dim iz cigarete. Zbog toga je takav dim koji udišu pasivni pušači štetniji. Međutim taj isti dim udišu i aktivni pušači, tako da su i oni izloženi njegovom negativnom tretmanu.
Duvanski dim posebno nadražuje sluzokožu oka, nosa i gornjih disajnih organa. Kao posledica toga može da dođe do zapaljenja ždrela, glasnih žica, dušnice, bronha, nastanka emfizema i raka pluća. Usled dugotrajnog oticanja i promena na sluzokoži nosa, čulo mirisa postepeno može da oslabi usled oštećenja mirisnog živca. Hronično zapaljenje sinusa praćeno je katkad upornim slivanjem sekreta, što izaziva kašalj. Ta pojava je sama po sebi neprijatna, ali je mnogo veći problem ako se ovaj kašalj smatra “uobičajenim” za jednu osobu, pa se zbog toga zanemari rano otkrivanje drugih ozbiljnijih oboljenja, koja su takođe praćena kašljem.
Efekti pasivnog pušenja na decu mogu biti mnogo ozbinjniji jer su njihova tela još u razvoju. Deca su više sklona infekcijama i bolešljivija od svojih vršnjaka koji ne žive u zadimljenom prostoru. Ova deca češće imaju alergijske reakcije, ali i karijes, kao mlečnih, tako i stalnih zuba. Broj njihovih nikotinskih receptora se povećava, a krv raznosi manje kiseonika. Sklona su infekcijama srednjeg uva, a neka dobijaju limfome. Zbog stečenog modela ponašanja, veća je verovatnoća da i sami postanu pušači kad odrastu. U listi posledica pasivnog pušenja kod dece ni neke druge, kakve su opekotine usled požara izazvane cigaretom, ne bi smele da se zanemare.
Deca ne mogu da kontrolišu da li su ili ne izložena pasivnom pušenju, tako da odrasli imaju odgovornost da ih zaštite.
Konvencija Ujedinjenih nacija o Pravima deteta kaže da svako dete ima pravo da odrasta u sredini u kojoj nema duvanskog dima.

Izvor Emprona.org


ЕДУКА дневне припреме

ЕДУКА дневне припреме