петак, 25. октобар 2013.


ЛЕГЕНДА  О СВЕТОМ САВИ       

               

 Немања: Господе Боже, дај нам по благости твојој да доживимо још једно мушко дете које ће бити утеха душе наше, на чијој ћемо руци легавши починути
Видиш ли жено, како нам је дете кротко и чисто? Љуби сиротињу, као ретко ко, мрзи младићке песме и пијанке. Вукан је јак и напрасит, Стефан нежне природе, а Растко, нека буде утеха душе наше и мелем! Њему се највише надам! Шта ће српска земља без потомака? Србији треба владар који ће српску земљу ујединити и оснажити, од паганске вере је у хришћанску преобратити! Краљица је уснила чудан сан
                                                            
 Краљица: Уснила сам чудан сан. На пропланку шуме лежи тек рођено дете. Вуци га милују и причају му , име му је Растко, ја ћу бити мати божијег детета које ће се отргнути из нашег наручја и отићи у божју кућу. Вуци ће га штити, птице разумети његов говор, а народ ће му се клањати, и веровати у његова чуда. Кад мане руком, дажд ће у сунчани дан претварати, болне исцељивати и сиромахе спасавати! Срби ће у њега као у свога Исуса гледати, и покољења далеко испред нас, његово ће име славити! Али гле, видим једно велико брдо дим, прах, крв, и чудан знак!. Руке његове ће бити чудотворне, а реч свемоћна! Па нека тако буде!
                                                       
Ево већ му је седамнаеста година.Стефан ће наследити двор, а Растко?

Растко: Не желим да се женим! Овоземаљски пролазан живот заменићу духовним искупљењем!

 " Одбио сам царску круну и порфиру и сад ево
 Мира тражим у скромноме манастиру"

Стефан Немања: Не одбиј оца свога, родитељска реч је светиња! Души ми бола не наноси! Родитељска реч се не одбија! Треба да помажеш браћи на двору!

Растко: Моја мисија је осветљење и повратак православне вере! Српска земља мора да стекне своју веру, и да се одрекне паганске! Чека ме далек пут, у сну ми се јавио Отац наш!

У двор долази некакав калуђер, и успева да заинтересује Растка за хришћанске легенде и божији живот! Под изговором да иду у лов, Сава и калуђер одлазе у манастир.
 Калуђер: Свет трошни и приземни, у којем царују неморал, раскол тела, трошност душе и пролазност овоземаљског живота замени светачким!
 Посвети себе своме народу, избори се за српску веру и снагу нашег народа!

Сава: Из твојих уста мудрост се точи, осећам да је пут духовности мој једини! Остављам те, и бежим са тобом у манастир!

Отац Немања: Позови војводо оног калуђера да се огреје! Ред је, и ваља се! Господару, он је нестао , а нема ни вашег сина Растка!

Немања Какав је ово ужас са нама? Куд се деде дете наше?
 Војвода: Тако ми части, кунем се да ћу умирити срце твоје, и наћи дете! Кад осети глад и неудобност хладног манастира, ето га у нашем двору!

Немања: Речи ти се позлатиле, али слутим да је ово растанак родитеља и сина заувек! То је Растков пут ! Организуј потеру! Знаш колика је болест љубав родитељска према детету! Огањ који заувек гори, а не да се угасити! Ако се пожуриш, вратиш ми сина, те утешиш срце моје, а матери ослободиш душу од патње, обдарићу те богато, и имаћеш у мени увек пријатеља и добротовора!.

Отац: Ако утешиш срце моје родитељско, примићеш од нас многе части! А ако презреш и одбациш нашу молбу, знај да ће место љубави завладати непријатељство!

Српски војовода са војницима стиже у Пантелејмон. Ето га, уђе у манастир и ту је још!

Отац: Стража! Опколите га, не сме ни птица да полети из манастира!

Монаси: Хајде, донесите послужења, и нахраните путнике намирнике, долазе из далека! Ред је!

Монах кришом говори Растку да се преобуче и одене у монашку ризу!
 Војници су се пробудили и у паници вичу.

Нема господара! Почеше да ударају монахе. Говорите, где је млади принц Растко? Нико жив неће изаћи одавде док не признате!

Сава: Не чините грех, својом вољом сам отишао! Бог ме је једне ноћи позвао! То је моја заклетва и судбина! Поручите оцу, ако хоће у миру да ме посети нека дође! Жив се на двор не враћам! То је реч и заклетва Немањића! Мој пут је давно на небу записан! Ја сам од рођења слуга Свевишњи!

 Узмите ову косу и рису, па се вратите у двор и поздравите оца! Овде вам са оружјем није место! Не навлачите клетве на себе проливајући калуђерску крв!
 Растко више нисам, ни Немањић! Сава је моје, световно име!

Сава довикује војводи.
 Сава: И поручи оцу да ми опрости! Увек ме је учио да слушам своје срце и будем искрен! Спознаће и он прави пут хришћанске светлости!

Син је оставио оца самодршца, н скрхан болом, поврати се сину Сави, гоњен топлом родитељском љубављу којој праштање је врлина рече:

Сава: Овде, међу зидовима хладним, и тихим, осећам, како постајем чист, беспутан, бестелесан! Телесно је оклоп људске душе , која је најмирисније цвеће! Отац је послушао сина, младост је понекад мудрија од старости! Пред нама је велико ходочашће!

Немања: Сине, шаљем ти ово благо да имаш све што пожелиш, и живиш у раскоши! Празан је и пуст двор без тебе! Долазим да увеличам твоју жртву и остварим српски православни сан! Саградићемо манастире, раширићемо православље, посућемо полен вере, као пчелињи прах по васцелом свету!

Сава: Злато је проклето, ако није душом оплемењено! Нисам га знојем зарадио! Следићу Христов пут, дариваћу бескућнике! То је моја мисија! Господ Бог је рекао: "Ако имаш, подај сиромашноме, бићеш награђен! Великодушност је врлина, тврдичлук, горка људска мана!

Ноћу је разносио топао хлеб, када га једне ноћи разбојници нападоше. Иђаше бос од манастира до манастира!

Разбојници: Ко си ти!? Ништа од новца немаш , лице ти је плементих црта!

Сава: Подарите ми живот, и богато ћу вас даривати!

Разбојник: Спасио си нас од змије и медведа, птице те слушају, са тобом разговарају!.Ти си чудотворац!

Отац: Помилуј ме чедо, о срце моје! Ја сам све оставио, и теби једином се вратио! Шта да ти дам, што си ме од таштога света отргао, и тако се, за моју душу стараш и трудиш!

Сава је уснио чудан сан у којем му се јавио лик неког старца мудраца. Изнад његове главе је сијала звезда!

Старац: Љубиш са оцем и помажеш туђинце и убоге! Манастир сагради да буде на корист целом твом народу! Не расипај блага узалуд! Векови ће ти име помињати! Дигни из мрака незнања српске паганске душе, и просветли их православљем! То је твој завет! Нека овде изникне манастир, плод твоје љубави према Богу!

Немања: Чедо моје, метни ме на расу и положи ми камен под главу. Дошао је час растанка! Мрак је завио Србију у црно! Браћа ти се завадише око престола! Не дозволи да мржња, братеубиство направи! Помири их својом вером! Не дај да се створе два нова Каина!


 П О В Р А Т А К  У  О Т А Ч А С Т В О


Стефан се ожени бугарском принцезом, млађи брат Вукан, заплашен за будућност земље, зарати и крене својом крвљу против братске! Каин је љубио брата Авеља, али их мржња и завист завадише и учинише највећим крвницима!


 Свети Сава: Крвно сродство те обавезује, врати се у двор и измири браћу! То је твој завет мртвом оцу!

Зар брат на брата да удари!'Угри туђини да завладају нашом земљом!Морам узаврелу крв смирити, страсти и мржњу у љубав вратити! Брат на брата да удари! То ли је Србија дочекала!?



 К Р А Ј

                 





среда, 23. октобар 2013.

Свети Сава даје деци четири ока
(драматизација народне приповетке)
Лица: Свети Сава
мајка
дете
учитељ
пастир
сељанка (наратор)

(Пастир свира фрулу. Поред њега је сељанка.)

Сељанка: Дође једном једна мајка, с малим мушким дететом од године дана, Светом Сави.
Мајка: Господе, ја сам чула да ти деци дајеш од два окa четири, па ето донела сам ово моје дете, те да те умолим, да га тимe дарујеш.
Свети Сава: Понеси то дете на оно оближње брдо и пођи са мном.
(Док они ходају, пастир свира фрулу.)
Свети Сава: Погледај свуда одатле унаоколо и кажи ми шта си видела!
(Жена гледа на све стране – поглед се зауставља на публици.)
Мајка: Ништа, господе, нисам видела, осем брда и шуме.
Свети Сава: Е онда сад иди, па дођи друге године, на овај исти дан код мене овде.
(Жена одлази. Пастир свира.)
Сељанка: Друге године, у исти дан, дође жена с дететом код Светог Саве. Овај отиде с њом и дететом на друго веће брдо, па јој опет каже да погледа свуда унаоколо, око себе, па да му каже све шта је одатле видела.
Мајка: Ништа, господе, нисам видела, осем брда и шуме.
Свети Сава: Е онда сад иди, па дођи друге године, на овај исти дан код мене овде.
(Пастир свира.)
Сељанка: Треће године, на исти дан, ишао је он са овом женом и дететом на још веће брдо. И тако су се, све на тај дан, пели све на веће и веће брдо, све до седме године. Приликом сваког таквог пењања, жена је увек одговарала Светом Сави да није ништа видела. А кад су се седме године тако попели на једно највише брдо и с дететом свуда одатле разгледали по околини, дете узвикне:
Дете: (гледајући у публику) Нано, нано, ено, чак тамо далеко, где се нешто сјаји!
Мајка: Ено истина, тамо у даљини нешто се сија!


Свети Сава: Е добро сте видели! Оно је у даљини, што се сија, школа, а ту је одмах до ње и црква. Води дете право у ону школу, и тамо ће, поред два ока, која му је Бог дао, добити, у тој истој кући, још два, те ће имати четири.
(Мајка одводи дете у школу. Тамо је учитељ.)
Учитељ: Аз, буки, вједи, глагољ, добро, јест…
Дете (понавља за њим): Аз, буки, вједи, глагољ, добро, јест…
Сељанка: А кад је дете изашло из школе, мати виде да јој син нема четири ока, већ опет два, као и пре. Зато узме дете за руку, па оде право Светом Сави.
Мајка: Господе, ти ми рече да ће ово моје дете у оној сјајној кући добити још два ока, те ће имати четири. А оно, као што видиш, има и сада два.
(Свети Сава узима књигу, па је отвори и да жени.)
Свети Сава: Види шта ту има!
Мајка: Ништа друго, господе, овде нема, већ саме неке ситне шаре црне боје.
(Свети Сава исту књигу да детету у руке.)
Свети Сава: Види ти, мали, шта све ту има!
(Дете узме књигу и почне да чита.)
Дете: „Уста која слатко не осећају
као камен граде човека,
а више од овога душа бескњижна
мртва бива међу људима.“
Свети Сава (мајци): Ето, видиш – ти си код очију слепа, јер очи имаш, а не видиш оно што ово твоје дете види. А ово твоје дете има још једне очи у глави, у памети. Зато више види и више зна но ти. То му је школа дала. Зато њојзи хвала!
Сељанка: Жена сада, са дететом, оде задовољна од Светог Саве и свуда је причала како се у школи доиста добивају још два ока, која се не виде, јер су склоњена у памети. А тако и јесте.
(Пастир свира исту мелодију с почетка.)


недеља, 20. октобар 2013.

Човек који је садио дрвеће

Када сам први пут одгледала овај филм, схватила сам колику моћ има појединац спреман да промени ствари око себе, не проналазећи изговоре и чекајући друге да делају. Ми у просвети имамо моћ да утичемо на младе умове, да им ширимо видике, учимо их критичком мишљењу којим ће преиспитивати свет око себе, терати их да изађу из наметаних оквира. Данас наставници који томе треба да их уче све су склонији једноумљу и нераду.

Чисто да се подсетимо да је моћ у нашим рукама, иако тренутно тако не изгледа, да ми држимо клицу будућности овог друштва. За моје колеге просветаре и све који желе да учествују у мењању вредности овог друштва- Човек који је садио дрвеће. 

субота, 12. октобар 2013.

Дечја недеља

Овa недеља је била посвећена деци и разним активностима у којима су деца са великим задовољством учествовала.
У Неготину је одржан и Дечији вашар који је организовала Народна библиотека. Један од штандова имала је и наша школа. Желели смо да покажемо колико рециклажа може бити забавна и каква све дела могу настати од пластичних флаша, сијалица... Довољна је само идеја и добра воља.
У нашем школском листу изашао је чланак под називом Маштај и рециклирај који може свима да послужи као инспирација за очување наше дивне планете.

Маштај и рециклирај

Инспирисани жељом да сачувамо нашу планету за будуће генерације, створили смо кутак у нашој школи у ком отпад претварамо у дивне украсне ствари. Пластичне боце постају лептири, јежеви, корисне кутијице за чување драгоцености. Једна пластична боца мање у природи, један цветић више у нашој рециклираној вази која мами осмехе.

У рециклирање спада све што може поново да се искористи, а да се не баци. У Србији су ретки центри за рециклажу. Јапан је земља са највише рециклажних центара на свету, где се рециклира 95% отпада, док у Европи само 55%. Код нас Папир сервис је једино место, где можете однети стари папир и за њега добити ситан новац. Такође, постоје и мали центри за рециклажу стакла.
Ово је тема о којој би требало стално причати. На депонијама се гомила отпад који може достићи висину и мање планине. Када се отпад запали, емисија штетних гасова које одлазе у атмосферу наноси немерљиву штету. Почните од тога што стару одећу нећете бацити, поклоните је.

Енергија која би се уштедела рециклирањем већ постојећих лименки пластичних флаша, спасила би планету од даљег загађивања. Када би смо рециклирали само једну тону старог папира спасили бисмо 17 стабала дрвећа. Рециклажом једне флаше од стакла уштедела би се енергија којом би сијалица од 100 W светлела 4 сата.
Много је таквих примера и било би добро да када следећи пут кренете да баците отпадак ван места предвиђеног за то, имате на уму ове податке:
-жвакаћој гуми потребно је од 20 до 25 година да се разгради
-најлон кеси потребно је 40 година да се разгради
-да би се разградила метална конзерва потребно је 5 година, за алуминијумску конзерву тај податак није познат
-да би се разложила пластична флаша потребно је 100 година
-за папирну чашу потребно је да прође више од пола године
-за кору поморанџе или банане потребно је да прође од 1 до 3 месеца
-за филтер од цигарете од 1 до 5 година...

И зато када следећи пут погледате пластичну флашу или конзерву размислите да ли бисте могли да у њима да видите нешто друго и пустите да вас машта одведе у чудесни свет рециклаже и очувања природе.



                                                                                     Ученички парламент


Штанд нам је био дивно украшен и привукао је велику пажњу. Наши лептирићи шаренићи постали су прави хит међу децом, као и украси за Нову годину које смо правили од прегорелих сијалица. Наши ђаци су се јако лепо дружили са ђацима из градских школа, размењивали идеје, нешто ново научили.


Маштај и рециклирај

Украси за јелку




Лептирићи шаренићи





Јежићи

Мали купац




Гужва испред нашег штанда



Задовољни купац














Наши помоћници
Суза, Немања и Жељко

Надам се да ће вас слике инспирисати да и ви почнете да рециклирате и сви заједно покушамо да спасемо нашу планету. Јену пластичну боцу по једну.

петак, 11. октобар 2013.

Дан школе

У уторак, на дан рођења Бранислава Нушића, 8.10.2013. године,  у нашој школи одржана је Свечана седница поводом Дана школе. У понедељак је одржана и приредба за родитеље. Прославили смо 148 годину постојања наше школе.
Било је јако лепо ући у школу препуну ликовних радова ученика који су се такмичили на ликовном конкурсу, деце у народним ношњама, пролазити ходником где се ори песма и весела дечја граја. 

Награђени радови


Ликовни конкурс



Етно кутак


Изложба ђака нашег одељења у Слатини









Ученици млађих разреда су спремили представу под називом Прело, која нам је дала увид у некадашње обичаје овог краја, као и раскошне ношње препуне дивних боја. Уживали смо слушајући њихове гласиће док изводе старе изворне песме.

Химна Браниславу Нушићу

Ученици млађих разреда

"Прело"












Ученице старијих разреда спремили су представу под називом Бака и унука, где се срећу мудрост старости и нестрпљење младости, и слатко нас насмејале неспоразумом који настаје између баке и њене унуке.

Ученице 7. разреда

"Бака и унука"


Приредба је завршена фолклором, сплетом влашких игара које смо са уживањем гледали. Као и сваке године и ове, изашао је 26. број школског часописа Основац, на њему се вредно радило и зато је препун занимљивих чланака.
Сплет влашких игара



 Наш школски лист 


Дивно је било радити и припремати овај Дан школе са својим вредним ученицима и колегиницама, где смо као резултат рада добили дивну сценографију, представу која нам зегрејала срца и вратила осмех на лице, али најважније је да су се деца добро забавила и добила вољу за неке следеће подухвате. Хвала свима на помоћи и једва чекамо наредни Дан школе!